Velikogospojinski post počeo je danas i trajaće do 28. avgusta, kada pravoslavni vernici proslavljaju Veliku Gospojinu, praznik posvećen Uspenju Presvete Bogorodice. Post traje dve sedmice i najkraći je među četiri velika godišnja posta.
Gospojinski post smatra se jednim od najstrožih, a posti se u čast Presvete Bogorodice i prema njenom primeru. Prema hrišćanskom predanju, Bogorodica je period pred svoju smrt provela u postu i molitvi.
Tokom posta vernici se uglavnom hrane posnom hranom pripremljenom na vodi, dok su tokom vikenda dozvoljeni ulje i vino. Izuzetak je i praznik Preobraženja Gospodnjeg, 19. avgusta, kada je dozvoljena riba.
Za razliku od Božićnog i Apostolskog posta, Gospojinski post traje znatno kraće, ali se po strogosti približava Vaskršnjem postu.
Istorijski podaci ukazuju da se ovaj post prvi put pominje u spisima Teodora Studita iz 826. godine. Konačno je ustanovljen na Carigradskom saboru 1166. godine.
Početak posta vezuje se i za dan sedmorice braće Makaveja i njihove majke, koji su u drugom veku pre nove ere stradali kao mučenici jer su se protivili uvođenju paganskih običaja.
U narodnoj tradiciji, 14. avgust povezuje se sa bosiljkom. Prema običajnom kalendaru, ovaj dan smatra se pogodnim za sve poslove vezane za ovu mirisnu biljku.
Gospojinski post završava se 28. avgusta, praznikom Velike Gospojine.
