Veliki broj građana često postavlja pitanje koliko rad klima-uređaja utiče na račune za struju. Najčešće, visina računa zavisi od spoljašnje temperature, načina korišćenja uređaja, ali i od energetske efikasnosti domaćinstva. Stručnjak za energetiku Jovan Vujasinović otkriva koji uređaji najveći potrošači, ali i koji su najštedljiviji.
Prema statistici, klima-uređaj koji se koristi za grejanje prostorije od 20 do 40 kvadratnih metara, pri spoljnoj temperaturi od minus pet do nula stepeni, troši između 1,1 i 1,2 kilovat-sata električne energije. Ukoliko klima radi osam sati dnevno, potrošnja iznosi oko devet do deset kilovat-sati, dok pri dvanaestočasovnom radu potrošnja raste na 14-15 kilovat-sati dnevno. Na mesečnom nivou, grejanje isključivo klimom može da košta između 4.000 i 6.500 dinara, u zavisnosti od spoljne temperature i dužine rada uređaja.Energetski stručnjak Jovan Vujasinović kaže da građani treba da se trude da na razne načine štede struju.
- Počevši od klima-uređaja, koji je definitivno efikasniji od grejalica. Ali, i na druge načine, na primer same sijalice da su u svim domaćinstvima zamenjene – naveo je Vujasinović za RTS.
Prema njegovim rečima, kada je reč o efikasnosti, klasične grejalice su najveći potrošači.
- Najmanje efikasne su grejalice, posle njih TA peći. One u suštini troše isto koliko i grejalice. Efikasna je klima, ali efikasnije od nje su toplotne pumpe. U suštini klima sa inverterom je toplotna pumpa, vazduh-vazduh. Ali efikasnije su vazduh–voda ili voda-voda – objasnio je Vujasinović.
Kako kaže, najefikasnije je da domaćinstva koja se greju na električnu energiju imaju solarne panele.
- Pričamo o uštedama gde ljudi treba da vode računa. Onog momenta kada proizvodite sami električnu energiju, vi ste tada u velikoj prednosti – ističe Vujasinović.
Kako navodi, postoje primeri gde su računi za struju smanjeni i do 70 odsto.
- Sigurno se od 50 do 70 odsto smanjuje račun za struju sa postavkom solarnih panela – objašnjava Vujasinović.
Vujasinović navodi da postoje subvencije za unapređenje energetske efikasnosti, uključujući ugradnju toplotnih pumpi, solarnih panela i zamenu stolarije.
- Uvek je dilema da li grejanje na ugalj, drva, gas ili struju – za svakog ko već koristi neko gorivo, prelazak na drugo predstavlja trošak. Najisplativiji su toplotne pumpa i podno grejanje – navodi Vujasinović.
Dodaje da toplotne pumpe, u poređenju sa kotlovima i grejalicama, mogu da smanje potrošnju i do 50 odsto. Govoreći o ulozi solarnih panela i toplotnih pumpi, Vujasinović ističe značaj energetske nezavisnosti.
- Prvo sa toplotnom pumpom, vi maksimalno optimizujete grejanje, u smislu da vam je potrebna minimalna energija da zagrejete. Stavljanjem solarnih panela sami proizvodite energiju. Tako da ćete imati neki trošak za vezu sa elektrodistributivnom mrežom. Ali imate energetsku nezavisnost – zaključio je Vujasinović.
Izvor: RTS
