Pravoslavni vernici danas obeležavaju Uspenje Presvete Bogorodice, veliki Bogorodičin praznik koji je u narodu poznat kao Velika Gospojina. Ovaj praznik zauzima posebno mesto u crkvenom kalendaru i ubraja se među dvanaest najvećih hrišćanskih praznika.
Velika Gospojina obeležava se svake godine 15. avgusta po julijanskom, odnosno 28. avgusta po gregorijanskom i novom julijanskom kalendaru. Prazniku prethodi dvonedeljni post, koji traje do njegovog početka.
U kalendaru Srpske pravoslavne crkve Uspenje Presvete Bogorodice pripada velikim Bogorodičinim praznicima i označeno je kao „crveno slovo“. Istovremeno, ovaj praznik ima posebno mesto i zbog toga što njime završava crkvena godina. Nova crkvena godina počinje 1. septembra po julijanskom kalendaru.
U narodnoj tradiciji Velika Gospojina nosi i snažnu simboliku. Smatra se praznikom koji je posebno povezan sa ženama, majkama, domom, porodicom i mirom, pa se ovaj dan tradicionalno provodi u znaku odmora, molitve i tišine.
Za period između Velike i Male Gospojine, koja se praznuje 21. septembra, vezana su brojna narodna verovanja. Posebno se cene bilje i trave ubrane u tom vremenu, za koje se veruje da imaju naročitu lekovitost i isceljujuću moć. Zato pojedini vernici odlaze do izvora lekovite vode kako bi se umili i pomolili za zdravlje i ozdravljenje.
Prema narodnom običaju, na samu Veliku Gospojinu ne bi trebalo obavljati kućne i druge poslove, niti započinjati nešto novo. Veruje se da tog dana treba ostaviti po strani teže obaveze i da je dozvoljeno samo nastaviti ono što je ranije započeto.
Velika Gospojina tako spaja crkvenu tradiciju i vekovna narodna verovanja, ostajući jedan od praznika koji se posebno poštuju u srpskom pravoslavnom narodu.
