Srpska pravoslavna crkva danas, 19. avgusta, obeležava Preobraženje Gospodnje, jedan od velikih letnjih praznika koji u sebi nosi snažnu duhovnu simboliku, ali i brojne običaje koji se generacijama prenose u narodu.
Prema narodnom verovanju, Preobraženje označava prekretnicu u prirodi. Dani postaju kraći, jutra i noći svežiji, voda u rekama hladnija, a lišće polako počinje da menja boju. Zbog toga se često kaže da se „na Preobraženje menjaju i gora i voda“, a veruje se i da je ovo poslednji dan pogodan za kupanje u rekama.
Uz ovaj praznik vezani su i brojni narodni običaji. Žene tradicionalno na ruku vezuju crveni ili beli konac i uz to zamisle želju. Veruje se da će se želja ostvariti ukoliko konac ostane netaknut. Takođe, prema narodnom verovanju, na ovaj dan ne bi trebalo spavati tokom dana, jer to može doneti pospanost tokom cele godine. Smatra se i da plač, suze i nerad na Preobraženje mogu doneti nesreću u periodu do narednog praznika.
Preobraženje pada u vreme Gospojinskog posta, ali je na ovaj dan vernicima dozvoljeno da jedu ribu.
Poseban običaj je osveštavanje prvog grožđa u crkvama. Tamo gde grožđe još nije sazrelo ili ga nema, na osvećenje se donosi drugo sezonsko voće. Ovaj običaj simbolizuje zahvalnost Bogu za plodove zemlje, ali i radost zbog darova prirode.
Preobraženje tako u narodnoj tradiciji predstavlja vreme kada se leto polako približava kraju, dok njegova duhovna poruka podseća na potrebu za promenom i preobražajem čoveka.
