Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici molitveno se sećaju stradanja Svetog Jovana Krstitelja – Proroka, Preteče i Krstitelja Gospodnjeg. U narodu je ovaj praznik poznat i kao Jesenji Sveti Jovan, Jovan Glavosek ili Jovan Sekovan.
Sveti Jovan je svojim životom i propovedanjem svedočio istinu i pravdu, ne plašeći se ni moćnika. Zbog toga je javno ukoravao cara Iroda, koji je živeo protivno Božjim i ljudskim zakonima. Na zahtev Irodijade, Irod je naredio da Jovanu bude odsečena glava. Glava Svetog Preteče potom je doneta na tanjiru, čime je okončan njegov zemaljski život, ali ne i njegovo svedočenje vere, istine i pravednosti.
Za dan sećanja na njegovo stradanje uzet je 29. avgust po starom kalendaru, kada je osvećena crkva koju su na mestu njegovog groba u Sevastiji podigli car Konstantin i carica Jelena.
Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja jedan je od najstrožih posnih dana. Vernici se uzdržavaju od hrane životinjskog porekla, a po mogućnosti se praktikuje i suhojedenje, odnosno uzimanje nekuvane, suve posne hrane. Kada praznik padne u subotu ili nedelju, post se razrešava na ulje i vino.
U našem narodu sa ovim danom povezani su i brojni pobožni običaji. Iz poštovanja prema Svetom Jovanu izbegava se jedenje iz tanjira, kao i plodova i hrane crvene boje, koja podseća na njegovo mučeničko stradanje. Toga dana se ne obavljaju teški poslovi, a običaj je da se odlazi u prirodu i beru lekovite trave. Posebno se vodilo računa da se ne obavljaju poslovi vezani za semenje.
Praznik Usekovanja glave Svetog Jovana Krstitelja obeležava se i kao krsna slava, a u pojedinim mestima tradicionalno se održavaju i vašari.
Ovaj dan ima posebno mesto i u novijoj srpskoj istoriji: upravo na praznik Usekovanja glave Svetog Jovana Krstitelja, 1914. godine, rođen je blaženopočivši patrijarh srpski Pavle.
