Iako se leto bliži kraju, visoke temperature i dalje opterećuju organizam, posebno kardiovaskularni sistem. Lekari podsećaju da tokom vrelih dana tegobe ne moraju imati samo osobe sa povišenim pritiskom – problem mogu imati i ljudi sa niskim krvnim pritiskom.
Za razliku od uvreženog mišljenja da vrućina povećava pritisak, organizam na visoke temperature često reaguje njegovim padom. Krvni sudovi se šire kako bi se telo rashladilo, dok pojačano znojenje dovodi do gubitka tečnosti, što može dodatno sniziti pritisak.
Posledice mogu biti malaksalost, vrtoglavica, glavobolja, mučnina, zamućen vid i osećaj nesvestice. Posebno oprezni treba da budu stariji, hronični bolesnici i osobe koje već imaju nizak pritisak.
Tokom toplih dana preporučuje se dovoljan unos vode, izbegavanje direktnog sunca i težeg fizičkog napora u najtoplijem delu dana, kao i boravak u rashlađenim prostorijama.
Osobe koje koriste terapiju za pritisak ne bi trebalo da je samostalno menjaju zbog visokih temperatura. Ukoliko se pojave izrazita slabost, gubitak svesti, bol u grudima, otežano disanje ili poremećaj svesti, potrebno je odmah potražiti medicinsku pomoć.
Vrućina zato nije samo pitanje komfora – kod osoba sa niskim pritiskom može značajno pogoršati postojeće tegobe i zahtevati dodatni oprez.
