Veliki četvrtak zauzima posebno mesto u okviru Velike nedelje, jer obuhvata događaje koji označavaju završnicu zemaljske misije Isus Hristos i uvod u njegovo stradanje.
U središtu ovog dana nalazi se Tajna večera, poslednji zajednički obrok Hrista i njegovih učenika. Tada je ustanovljena Sveta Tajna Pričešća: Hristos je blagoslovio hleb i vino, dajući im novo značenje – kao svoje telo i krv, namenjene spasenju ljudi i oproštenju grehova. Ove reči i danas čine suštinu liturgijskog bogosluženja.
Pored toga, Veliki četvrtak podseća i na čin duboke poniznosti. Hristos je oprao noge svojim učenicima, pokazujući da prava veličina leži u služenju drugima. Ovim primerom ostavio je zapovest o međusobnoj ljubavi i brizi.
Istog dana, Hristos se povukao u molitvu, svesno prihvatajući stradanje koje ga očekuje. Tokom večere nagovestio je da će ga jedan od učenika izdati, što se ubrzo i dogodilo kroz postupak Juda Iskariotski. Nakon izdaje, Hristos je uhvaćen u Getsimanskom vrtu, čime započinje niz događaja koji vode ka raspeću.
Za vernike, ovaj dan ima i poseban liturgijski značaj. Oni koji su postili i duhovno se pripremali pristupaju pričešću, sledeći primer prve zajednice apostola. Služi se Liturgija Sveti Vasilije Veliki, dok večernje bogosluženje donosi čitanje dvanaest jevanđeljskih odlomaka o Hristovom stradanju, uvodeći u najtužnije dane hrišćanske istorije.
Veliki četvrtak tako objedinjuje ključne poruke vere – ljubav, žrtvu, vernost i spremnost na služenje drugima.
